Najveći stacionarni izvori suspendovanih čestica PM 10 – termoelektrane i toplane snage preko 50
MW su prema zvaničnim podacima daleko opasnije za zdravlje građana nego što se misli. Naime,
poređenjem podataka o vrednostima izmerenih emisija PM čestica iz energetskog sektora i njihovih
procenjenih emisija zvaničnom metodologijom proizilazi da se građani Srbije 5x više truju od građana
drugih država koji takođe koriste lignit kao energent.
Kako su i podaci merenja emisija i podaci o proračunima emisija zvanični, postavlja se pitanje koji od
ovih podataka su tačni, odn koliko se stvarno zagađuje vazduh i truju građani?
Prihvaćena EMEP/EEA metodologija koristi potrošnju goriva – energenta za proračun emisija. Svaki
energent ima defiisan jedinstveni koeficijet vezan za kalorijsku vrednost i emisiju pojedinih
zagađujućih materija. Potrošnja goriva nije poznata javnosti, ali obzirom na to da su emisije iz
proračuna u nekim slučajevima i pet puta manje može se zaključiti da termoelektrane možda ne
prijavljuju pravu potrošnju uglja, odnosno da koriste ugalj čiji (ne)kvalitet ne postoji kao predviđena
mogućnost u EMEP metodologiji. Tada ne može da se uradi prava procena jer je metodološki
nepoznato računanje emisija u slučaju mešanje vlažnog lignita sa zemljom, mazutom. (Zvanični
podaci Republike Srbije o proračunima emisija zagađujućih materija u vazduh su preuzeti sa sajta
CEIP https://www.ceip.at/status-of-reporting-and-review-results).
Obzirom na to da su temoelektrane i energane preko 50 MW (kao PRTR postrojenja ), prema
zakonskoj obavezi, dužne da mere emisije zagađujućih materija i da dostavljaju podatke NRIZ u
Agenciji za zaštitu životne sredine, ovi podaci su dostupni preko open data portala (
http://data.sepa.gov.rs/dataset/emisije-vazduh-nriz).
Uporedna analiza ukupne količine emisija energetskog sektora pokazuje neverovatnu i na prvi
pogled nemoguću razliku. Zašto je to tako, treba da odgovore (i eventulano odgovaraju )nadležne
institucije u što kraćem roku.
Da li je u pitanju prikrivanje stvarne potrošnje lignita neodgoorajućeg kvaliteta ili možda posledica
neispravnih ili isključenih filtera na emiterima ne može se zaključiti iz ovih podataka. Ovo samo
potvrdjuje skandalozan nivo aerozagadjenja koje toleriše ili vrši drzava preko institucija u njenoj
isključivoj nadležnosti.
U prilogu je tabela koja pokazuje višegodišnju razliku ukupnih emisija preko obe metode za
najopasniji polutant PM čestice..