Svetski dan čistog vazduha 2023.

2023. je bila prva godina u kojoj je trebalo da analiziramo uspešnost primenjenih mera iz Programa zaštitu vazduha 2022- 2030. u Republici Srbiji, koji je usvojila Vlada decembra prošle godine. Na žalost, takva očekivanja su se pokazala previše optimističkim i ponovo smo na početku postavljanja dijagnoza. Neadekvatan rad institucija zaduženih za upravljanje kvalitetom vazduha u nizu sektora i aktivnosti se nastavlja.

U pomenutom dokumentu, pružena je kvalitetno urađena analiza postojećeg stanja i dokument jasno i precizno procenjuje zdravstvene posledice dugogodišnje izloženosti zagađenom vazduhu. Problem nije lakši zato što je prisutan decenijama, naprotiv, to ga čini težim. Da podsetimo, Vlada Republike Srbije u ovom dokumentu procenjuje broj prevremeno umrlih zbog zagađenja suspendovanim česticama koje su i najopasnije po zdravlje, na 9773 na godišnjem nivou, a sa dodatnim prevremenim smrtima od ostalih zagađujućih materija, broj prevremeno umrlih na godišnjem nivou dostiže oko 12.000 ljudi. Iako je u Programu izračunato koliko bi manje ljudi umiralo u predloženim scenarijima smanjenja emisija zagađujućih materija, još uvek nisu donete adekvatne mere koje bi poboljšale kvalitet vazduha prema definisanoj dinamici. Iako je Vlada 30.5.ove godine usvojila i primenu EU indeksa kvaliteta vazduha u cilju unificiranog prikaza rezultata monitoringa, na žalost ni ta jednostavna aktivnost do danas nije realizovana. Podsećamo da se on primenjuje više od 2 godine na aplikaciji xEco vazduh pokazujući superiornost standarda koji važe u EU. Kako se prevremene smrti mogu sprečiti poboljšanjem kvaliteta vazduha, odgovornost za sprovođenje usvojenog plana je i kvantifikovana kroz taj broj koji u relativnim odnosima na 100. 000 stanovnika, po podacima Svetske zdravstvene organizacije, Srbiju svrstava u zemlje sa najvišom stopom smrtnosti od zagađenog vazduha u Evropskom Regionu SZO.

U periodu od 1. januara do 5. septembra 2023. godine, uprkos činjenici da je drugi deo grejne sezone u ovoj godini tek pred nama, možemo konstatovati da je na velikom broju mernih mesta (17 od 50 koje mere PM čestice) već zabeleženo prekoračenje graničnih vrednosti definisanih zakonskom regulativom. Ova prekoračenja su zabeležena kako u smislu broja dana sa prekomernim koncentracijama PM10 (iznad 50 µg/m 3 ) iznad dozvoljenih 35 dana godišnje tako i u smislu srednjih godišnjih koncentracija PM2.5 koje će do kraja godine, usled pogoršanja prouzrokovanim emisijama iz malih ložišta i kotlarnica, do kraja dodatno rasti. Takođe, možemo očekivati da će broj mernih mesta sa prekoračenjima – odnosno mesta koja će kasnije biti označena kao „prekomerno zagađena“ za celu 2023. godinu dostići trideset. Podsećanja radi, veliki broj gradova u Srbiji i dalje nema automatsko merenje koncentracija PM čestica u državnoj mreži, od kojih izdvajamo najveće: Leskovac, Kruševac, Kraljevo, Zrenjanin, Šabac, Vranje, Sremska Mitrovica, Požarevac, Jagodina, itd.

Podsećamo i pozivamo institucije da sa velikim zakašnjenjem konačno počnu da rade na intenzivnom smanjenju aerozagađenja, samim tim prevremenih smrti, kao i bolesti povezanih za zagađenje vazduha. Jedini način je hitna primena Ustava i važećih zakonskih rešenja.

Naš cilj je čista Srbija.

Naša misija je neprestana institucionalna, naučna i aktivistička borba da bi se ti ciljevi ostvarili.

Zagađen vazduh, kanalisane i zatrovane površinske i podzemne vode, kontaminirano zemljište, odnosno nedopustiv nivo zagađenja svih medija životne sredine u Srbiji – to je realnost koju moramo promeniti. Životi građana i njihovo zdravlje su svakodnevno ugroženi. Promena ovog stanja je obaveza i odgovornost svakog građanina naše zemlje, posebno stručnjaka, to je zakonska i ustavna obaveza obaveza naše države, to je obaveza i svih investitora koji posluju u našoj zemlji.

Svim građanima Republike Srbije su jamčena prava na zdravu životnu sredinu Ustavom, zakonima i međunarodnim konvencijama. To je civilizacijska tekovina koju smo kao društvo dosegnuli i koja je nužan preduslov kvalitetnog i dostojanstvenog života svakog građanina ove zemlje.

Vazduh koji dišemo mora biti čist i bezopasan.

Naše reke i jezera moraju biti čisti,
pitke vode mora biti za sve.

Naše zemljište, koje nas hrani mora biti
dekontaminirano.

Čista Srbija je istorijsko pravo i civilizacijska obaveza svakoga od nas, obaveza prema nama samima a još više prema generacijama koje dolaze, ujedinjenih organizacija civilnog društva, inicijativa, pokreta, neformalnih grupa i slobodnih građana Republike Srbije.

Aplikacija xEco Polen
na jednostavan i prijemčiv način prikazuje podatke o koncentracijama polena 26 alergenih vrsta na 25 lokacija u Republici Srbiji.

Aplikacija xEco Vazduh 2.0 – NOVA VERZIJA!
prikazuje kvalitet vazduha u realnom vremenu prema kriterijumima Evropske agencije za životnu sredinu, uporedo sa graničnim vrednostima definisanim zakonom i standardima Svetske zdravstvene organizacije

Aplikacija xEco Odžak
prikazuje simulaciju emisija zagađujućih materija u vazduh, na osnovu petogodišnjeg proseka u periodu 2016-2020. godina

• Studija o proceni rizika po vodeni ekosistem reke Jadar – prof. dr Predrag Simonović14. марта 2023.
  Član stručnog saveta NEA, prof. dr Predrag Simonović je sa saradnicima objavio rad na temu procene rizika eksploatacije bora i litijuma u projekt „Jadar“ (na engleskom jeziku): Studija o proceni rizika po vodeni ekosistem reke Jadar u odnosu na uslove eksploatacije bora i litijuma u…
• NEA za produkciju VOICE – film „Šta nas greje, to nas truje“10. марта 2023.
  U koprodukciji NDNV-a, VOICE-a i HD filma, jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije Dejan Lekić izjavio je da u Srbiji godišnje pre vremena umre po 11.000 ljudi.
• Prof. dr Dragana Jovanović o problemima sa disanjem25. фебруара 2023.
  Za portal E-klinika, prof. dr Dragana Jovanović, član stručnog saveta NEA: „Otežano disanje i gušenje je alarm iz naših pluća, koja stanja su za hitnu lekarsku pomoć…“ https://eklinika.telegraf.rs/zdravlje/87934-otezano-disanje-i-gusenje-je-alarm-iz-nasih-pluca-koja-stanja-su-za-hitnu-lekarsku-pomoc
• Ulepšavanje stvarnosti kao nastavna metodologija16. фебруара 2023.
  Kako se obrazuju gimnazijalci na osnovu netačnih informacija o aerozagađenju i to u gradu koji ima dokazano najviši stepen ugrožene životne sredine i zdravlja građana.  U Prosvetnom glasniku od 2.juna 2020. u Pravilniku o planu i programu nastave i učenja za gimnaziju u okviru izbornog…
• Nacionalna ekološka asocijacija predstavlja izveštaj Vazduh 2022.1. јануара 2023.
  Građanima, stručnoj javnosti i institucijama prezentujemo analizu nivoa aerozagađenja u Republici Srbiji u 2022. godini i to prvog dana 2023. godine – Vazduh 2022. Imajući u vidu više godina negirani problem prekomernog zagađenja vazduha, ali i usvojeni strateški nacionalni dokument u oblasti upravljanja kvalitetom vazduha…
• Akcidentalno širenje amonijaka I zdravstvene implikacije26. децембра 2022.
  Amonijak (NH3) je jedna od industrijskih hemikalija koje se često prizvode. • Na sobnoj temperaturi, amonijak je bezbojan, veoma nadražujući gas oštrog, zagušljivog mirisa. • U čistom obliku, poznat je kao anhidrovani amonijak i higroskopan je (lako upija vlagu). • Amonijak ima alkalna svojstva i…
• Održana konferencija – Javno čitanje najnovijeg zvaničnog Izveštaja o kvalitetu vazduha u Republici Srbiji20. децембра 2022.
  Kompletan snimak i sve prezentacije sa konferencije održane 20.12.2022. u organizaciji Centra za održivi razvoj Srbije i Nacionalne ekološke asocijacije – Javno čitanje najnovijeg zvaničnog Izveštaja o kvalitetu vazduha u Republici Srbiji. Mnogi mediji su preneli informacije objavljene na današnjoj konferenciji – Javno čitanje izveštaja…
• Vazduh – Rečeno i prećutano19. децембра 2022.
  Centar za održivi razvoj Srbije i Nacionalna ekološka asocijacija vas pozivaju na javno čitanje najnovijeg zvaničng Izveštaja o kvalitetu vazduha u Republici Srbiji.
• Spasimo Beljaricu!30. новембра 2022.