U Leposaviću se pored flotacijskog postrojenja rudnika „Kopaonik“ Leposavić, koji posluje u okviru „Trepče“ nalaze i

• Flotacijsko jalovište „Gornji Krnjin“ koje je locirano je 900m severno od flotacijskog postrojenja u Leposaviću, na desnoj obali reke Ibar. Jalovište je bilo u eksploataciji 1972-1979.god. Površine je 7 ha na kojoj je deponovano 2.600.000 t. jalovine. Visine je 12-14 m i delom je rekultivisano.
• Flotacijsko jalovište „ Bostalište“, Leposavić, koje se nalazi pored desne obale reke Ibar, na 1200m od flotacije Kopaonik u Leposaviću. U eksploataciji je od 1979.god. i sada je aktivno. Zauzima površinu od 30 ha i do sada je na njemu deponovano 3.340.000 t. jalovine. Deponovanje i dalje traje. Između ova dva jalovišta napravljen je i aneks koji je u aktivnoj upotrebi i na kojem je u januaru ove godine došlo do pucanja zida i odlivanja jalovinskog materijala u reku Ibar.

U zoni direktnog uticaja zagađenja sa ovih deponija na životnu sredinu, nalazi se selo Gornji Krnjin koje je u najvećoj meri i izloženo štetnim efektima zagađenja sa deponija. Efekti koji se ispoljavaju na okruženje oko jalovišta, iskazuju su se kroz tri osnovna vida i to:

–        zagađenje vazduha;

–        zagađenje zemljišta i

–        zagađenje podzemnih i površinskih voda.

Zagađenje vazduha ispoljava se u vidu aeracije hemijskih reagenasa sa i iz industrijskih deponija kao i razvejavanje jalovine – eolacija.  Makrokorpuskularne čestice koje sadrže teške metale: Pb, Zn, Cd, Fe, Co, Ni, As, Mn…, direktno se kreću u pravcu sela stvarajući “eolacionu zavesu“. Prema obimu i efektima ovaj vid predstavlja najteži oblik ugrožavanja okruženja.

Poljoprivredno zemljište u okruženju jalovišta i pored visoke bonitetne vrednosti predstavlja u lokalnim uslovima je postalo veoma ograničeni prirodni resurs, jer pod uticajem različitih toksičnih komponenata teških metala i nemetala dolazi do različitih intenziteta kontaminacije zemljišta. 

Direktan uticaj na zagađenje vodotoka prouzrokovano je lošim stanjem deponija na erozivnim zonama sa bočnih strana prema vodotocima, oksidirane površine sa makrokorpuskularnim česticama (koje sadrže teške metale i nemetale) i ruže vetrova koje preovlađuju na lokalnom prostoru.

Negativni uticaj voda iz profila jalovišta na okolinu odražava se na promenu fizičko-hemijskih osobina okolnih površinskih i podzemnih voda. Prodiranje voda najviše je izraženo u početku odlaganja jalovine, kada pulpa dolazi u kontakt sa terenom.  Uticajem atmosferilija vrši se transmigracija u enfluentima rastvorljivih teških metala i nemetala i suspendovanih čestica. Usled procesa acidifikacije na tačkama izvora identifikovanih u erozivnim zonama postoji direktan uticaj na linijsko zagađenje duž vodotoka Ibra.

Svi navedeni efekti sumiraju se u uticajima na zdravlje stanovništva koje u selu živi, kroz direktno i indirekno delovanje zagađujućih materija.

Ovo je još jedna kockica u mozaiku problema koji zahtevaju odgovorniji pristup nadležnih institucija u zaštiti građana od prekomernog zagađenja.