Prim. Dr. Elizabet Paunović, lekar

Evropska unija planira da smanji prevremenu smrtnost od zagadjenog vazduha do 2030. za vise od 55%. Počeće sa približavanjem dozvoljenih vrednosti zagadjujucih materija onima koje preporučuje WHO (kako i pise u preambuli Direktive za kvalitet vazduha). Šta planira Srbija? Bilo bi interesantno čuti naše donosioce odluka. Na žalost, ovaj indikator, broj prevremenih smrti od zagadjenog vazduha, koji je i globalno dogovoren indikator za merenje ostvarivanja ciljeva Agende održivog razvoja, u ovom slucaju 3.9.1 (smanjiti broj prevremeno umrlih od zagadjenog vazduha, zemlje i hemikalija) ne nalazi se kao merilo niti kao cilj u Planu kvaliteta vazduha za Beograd. U javnoj raspravi o Planu kvaliteta vazduha za Beograd, zagovarala sam da i Grad Beograd prihvati pristup koji su 2015. prihvatili svi šefovi drzava ili vlada (i Republike Srbije) kroz UN Rezoluciju Transformišemo naš svet: Agenda 2030 za odrzivi razvoj. Na žalost kolege iz Gradskog zavoda za javno zdravlje koji su uradili ovaj Plan, nisu smatrali da treba meriti uspešnost primene Plana navodjenjem početnog stanja. U Beogradu godišnje pre vremena umre 1896 ljudi samo zbog zagadjenja najsitnijim i najopasnijim česticama od 2.5 mikrona i manje. Pošto se kod nas često može čuti da se zagadjenje životne sredine “politizuje”, završila bih ovaj komentar citirajući bivšu Direktorku WHO za Evropu:” Zdravlje je politički izbor”.