Naša percepcija stanja životne sredine u Srbiji često je zasnovana na voluntarističkim procenama pojedinaca koji nevoljno govore o temama koje nisu u skladu sa opšte prihvaćenom „afirmativnom“ ideologijom. Zato se svaki put iznenadimo kada saznamo….

Evropska agencija za životnu sredinu (European Environment Agency – EEA) će uskoro objaviti onlajn aplikaciju za kvalitet vazduha u evropskim gradovima (https://www.eea.europa.eu/themes/air/urban-air-quality/european-city-air-quality-viewer). Ova aplikacija prikazuje samo jedan indikator, godišnju srednju vrednost koncentracije finih suspendovanih čestica PM2,5 i rangira preko 300 evropskih gradova po ovom kriterijumu. Kvalitet vazduha je rangiran u 4 kategorije gde se najviše koncentracije kvalifikuju kao „veoma loš“ vazduh sa srednjim godišnjim koncentracijama PM2,5 između 25 i 35μg/m3. Koncentracije iznad 35μg/m3 nisu izmerene, ne očekuju se, pa se ni ne kategorišu.

Na slici je dato 10 gradova sa najvišim prosečnim koncentracijama. Gde je tu Srbija? Nema je jer nije članica EEA. Možda je tako i bolje, zašto? 

Najlošiji na gornjoj listi je grad Nowy Sacz u Poljskoj, na poslednjem, 321. mestu, sa srednjom godišnjom koncentracijom PM2.5 od 27ug/m3. Aplikacija xEco Vazduh nam omogućava da odmah vidimo gde se mi nalazimo. Evo srednjih godišnjih koncentraciju PM2.5 u 2020. godini, zaključite sami.

Čak sedam (7) gradova u Srbiji, zauzeli bi 7 poslednjih mesta na listi EEA. To su: Valjevo, Novi Pazar, Niš, Beograd, Kosjerić, Užice i Smederevo. Fantastične pozicije od 322. do 329. mesta!  Od toga čak 5 lokacija ima srednje godišnje koncentracije koje zapravo izlaze iznad definisanih rangova jer su veće od 35μg/m3. Dakle vazduh je lošiji od „Veoma loš“.

Kako bi vi nazvali tu kategoriju?