Stručnjaci i profesori iz oblasti zaštite životne sredine okupljeni oko novoformirane „Nacionalne ekološke asocijacije“ (NEA) poručili su danas da će ova asocijacija biti „stručna institucija i udarna pesnica“ u prikazu onoga što je realno i onoga što treba učiniti da bi se prevazišli problemi u ovoj oblasti.
„Postoji moralna dužnost, u situaciji u kojoj smo se našli kao država, da u oblasti zaštite životne sredine pomognemo da se ova pitanja razreše. Ne da se o njima priča, nego da se ponude konkretna rešenja na konkretne probleme“, rekao je u obraćanju u Medija centru meteorolog Milenko Jovanović. On je istakao da NEA želi da pomogne institucijama koje „žele da čuju“, kao i da daju stručnu podršku svim udruženjima građana, pokretima kako bi bolje artikulisali ono što ih muči. „Mi nemamo nikakvo zakonsko ovlašćenje da donosimo odluke, ali ćemo biti jedan ozbiljan stručni konzilijum koji će dati dijagnozu i dati preporuke ostvarljivih rešenja da bi se stanje poboljšalo“, poručio je on.
Geolog i bivši sekretar za zaštitu životne sredine Branislav Božović je istakao da stručnjaci i naučnici moraju posmatrati životnu sredinu sa aspekta kontrole preventive i rizika. Božović je poručio da će NEA služiti kao „odbrana znanja“ i da će upravo tim znanjem steći autoritet u javnosti, kao i da je ekologija prihod, a ne trošak, kako se na nju često gleda.
Profesor na Biološkom fakultetu u Beogradu Predrag Simonović ocenio je da su oni koji prave probleme u oblasti zaštite životne sredine često izmešteni izvan udara zakona. „U sektoru zaštite prirode nešto debelo nije u redu i to traje poprilično dugo. Glavni problem je neprimenjivanje ili selektivno primenjivanje zakona koji su sasvim okej“, istakao je Simonović. Kao problem, on je naveo i najavu gradnje na Velikom ratnom ostrvu u Beogradu koje spada u zaštićena prirodna dobra. On smatra i da bi građevinski radovi loše uticali na brojne vrste ptica koje žive na tom ostrvu i „rasterali“ ih iz njihovog prirodnog staništa, kao i da država na ovaj način „puca sama sebi u noge“.
Arhitekta Dragoljub Bakić je početak rada Nacionalne ekološke asocijacije uporedio sa „ulaskom u javni prostor jednog neophodnog, poštenog policajca koji će da ukazuje na one koji krše zakone što se tiče zaštite životne sredine“. On smatra da je ova asocijacija pravi nastavak nedavno održanog „Ekološkog ustanka“ koji se održao u Beogradu. Bakić je poručio da je to bio i ekološki i politički ustanak i da se građanima to ne sme zameriti, jer su im ugrožena i ekološka i politička prava.
Međunarodni ekspert za zaštitu životne sredine, Dejan Lekić predstavio je aplikaciju koja prikazuje kvalitet vazduha u Srbiji u realnom vremenu. On je rekao da su preslikani kriterijumi Evropske agencije za životnu sredinu i da te kriterijume u Evropi primenjuje „37 od 38 država, sem jedne“, aludirajući na Srbiju. „Taj kriterijum (Evropske agencije za životnu sredinu) je ugrađen u ovu aplikaciju. Ona daje rezultate u šest kategorija po dve vrste kriterijuma – dvadesetčetvoročasovnim i srednječasovnim, kao što to radi i ona organizacija čiji mi član želimo da budemo, ali ne želimo da prihvatimo njene standarde zato što mi znamo bolje“, poručio je Lekić. On je ocenio i da kod nas ne postoji način da se iskaže profesionalna etika, i da bi „profesionalci“ iz ovih oblasti bi do sada reagovali na to što je grad Valjevo imao 84 dana sa prekoračenim zagađenjem vazduha od početka godine, od dozvoljenih 35 za celu godinu.