Novi Zakon o zaštiti vazduha ne otklanja suštinske uzroke zagađenja – Proces izrade zakona je nezakonit i diskriminatoran

Udruženja izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog nedovoljne transparentnosti i ograničene mogućnosti javnosti i stručnih aktera da učestvuju u procesu izrade novog Zakona o zaštiti vazduha. Uprkos njegovom značaju za zdravlje i kvalitet života građana Srbije, proces donošenja zakona nije sproveden u skladu sa važećim propisima, dok predložene izmene ne rešavaju ključne probleme u oblasti monitoringa kvaliteta vazduha, pravovremenog reagovanja na incidente, nadzora i sankcionisanja zagađivača.

Nepoštovanje minimalnih standarda uključivanja javnosti

Javna rasprava o Nacrtu zakona, započeta 15. januara 2025. godine, organizovana je uz poštovanje minimalnih standarda za uključivanje javnosti. Imajući u vidu ozbiljnost problema zagađenja vazduha u Srbiji, smatramo da period od 20 dana nije dovoljan za sveobuhvatnu analizu i diskusiju o predloženim rešenjima i da organizovanje samo jedne, hibridne javne prezentacije u Beogradu nije dovoljno. Prema poslednjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji, pripremljenom od strane Agencije za zaštitu životne sredine, vazduh je prekomerno zagađen u više od 20 gradova i opština širom Srbije, dok je prezentacija organizovana samo u Beogradu.

Nepravilnosti u vođenju procesa

Proces izrade Nacrta zakona započet je u februaru 2024. godine, a u Radnoj grupi za njegovu izradu mesta su dobile samo dve organizacije civilnog društva, izabrane putem konkursa sa uslovima koji su unapred isključili pojedina udruženja s dokazanom ekspertizom i dugogodišnjim doprinosom u borbi za čist vazduh. Na taj način, već u početnoj fazi izrade zakona, zainteresovana javnost bila je faktički isključena iz procesa.

Dodatnu konfuziju izazvalo je i sprovođenje ranog javnog uvida, i to samo za deo Nacrta zakona u novembru 2024. godine. Do sada se nikada nije dogodilo da se konsultacije organizuju o delu zakona, dok se praksa javnog uvida primenjuje isključivo na dokumente prostornog i urbanističkog planiranja. Proces konsultacija, kakav je predviđen u pripremi ovako značajnog propisa, sproveden je suprotno propisima, a Ministarstvo zaštite životne sredine nije izradilo analizu efekata propisa, dok polazne osnove ne sadrže minimalne elemente propisane zakonom. Bilo je potrebno utvrditi i obrazložiti probleme koji su doveli do postojećeg stanja, kako bi se iz takve analize izvukli odgovarajući zaključci, a potom pretočili u zakonska rešenja koja će doprineti otklanjanju problema. Iz analize koje je priložena uz Nacrt zakona ne može se zaključiti šta su uzroci problema već su samo površno objašnjene posledice, bez utvrđivanja uzročno-posledične veze.

Ključni problemi koji ostaju nerešeni

Uprkos novom zakonskom okviru, neka od najvažnijih pitanja u oblasti zaštite vazduha i dalje ostaju nerešena:

    1. Lokalni monitoring kvaliteta vazduha

Predloženi Nacrt zakona i dalje omogućava lokalnim samoupravama da samostalno uspostavljaju mreže za monitoring u skladu sa sopstvenim mogućnostima, što znači da neće biti obavezujućeg, sveobuhvatnog i kontinuiranog praćenja svih zagađujućih materija u vazduhu.

   2. Merenja posebne namene u hitnim situacijama

Novi zakon predviđa rok od čak pet dana za nadležne organe da odluče da li će pokrenuti merenja posebne namene u slučaju ekoloških incidenata, poput požara na deponijama, a proces odlučivanja nepotrebno komplikuje. U praksi, to znači da merenje može biti sprovedeno tek nakon što se eliminiše izvor zagađenja, kada su koncentracije zagađujućih materija već vraćene u dozvoljene granice.

   3. Nacionalni plan za smanjenje emisija

Predloženo je brisanje odredaba koje definišu ovaj ključni instrument za smanjenje zagađenja iz termoelektrana. Ovaj predlog je naročito problematičan imajući u vidu da termoelektrane ,,Elektroprivrede Srbije” već sedam godina emituju četiri do šest puta više sumpor-dioksida od dozvoljenog čime ugrožavaju zdravlje građana.

   4. Nadzor i kaznene odredbe zakona

Propuštena je prilika da se propišu šira ovlašćenja inspekcije koja će joj omogućiti efikasno i preventivno delovanje. U praksi, inspekcija često propušta da sprovede aktivnosti ukazujući da nema nadležnosti da deluje u skladu sa Zakon o zaštiti vazduha. Isto tako, ni represivni mehanizmi koji bi trebalo da se ogledaju u strožijim kaznama za zagađivače ne predviđaju sankcije za svako kršenje obaveze ni od strane operatera, a još manje od strane odgovornih lica u državnim organima. To znači da će se veliki broj obaveza koji imaju operateri i nadležni organi svesti samo na njihovu “dobru volju”, jer sankcija za nepostupanje nema.

   5. Zainteresovana javnost nije više zainteresovana

Iako odredbe prethodnog zakona, pored definicije pojma ,,zainteresovana javnost” nisu dalje predviđale prava i obaveze, nije opravdano da se ovaj pojam ukloni iz novog zakona, već je potrebno da se, upravo suprotno, ovim i posebnim zakonima, omogući ostvarivanje prava na pristup pravdi i prava na učešće u postupcima donošenja odluka zainteresovanoj javnosti, što je učinjeno u novoj Direktivi o kvalitetu vazduha EU.

Građani zaslužuju bolji zakon

Građanima i građankama Srbije potreban je zakon koji efikasno rešava probleme zagađenja vazduha, a ne zakon koji samo formalno zadovoljava zahteve za usklađivanjem sa EU zakonodavstvom. Evropska unija je 2024. usvojila novu Direktivu o kvalitetu vazduha a Ministarstvo zašttie životne sredine tek sada pred javnost stavlja novi zakon kojim se tek delimično obezbeđuje usklađenost sa Direktivom iz 2008. godine. Podaci o zagađenju i efektima po zdravlje ljudi dovoljno govore o tome šta je urađeno u prethodnih 16 godina.

Potpisnice saopštenja:

Beogradska otvorena škola, Beograd

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu, Beograd

Društvo mladih istraživača, Bor

Novi put, Kraljevo

Lokalni odgovor, Valjevo

Tim 42, Leskovac

Alternativa za bezbednije hemikalije (ALHem), Beograd

Centar za unapređenje životne sredine, Beograd

Centar modernih veština, Beograd

Centar za zelene politike, Beograd

Inženjeri zaštite životne sredine, Novi Sad

Ministarstvo prostora, Beograd

Mladi istraživači Srbije, Beograd

Nacionalna ekološka asocijacija, Beograd

Nova planska praksa, Beograd

Kraljevački razvojni centar, Kraljevo

Regionalna asocijacija vlsnika privatnih šuma „Omorika“, Priboj

RES fondacija, Beograd

Zeleni talas, Čačak

WWF Adria – Srbija, Beograd

Vazduh 2024

Tradicionalno, Nacionalna ekološka asocijacija svakog 1. januara objavljuje analizu podataka iz državnog automatskog monitoringa kvaiteta vazduha, fokusirajući se na prekoračenja graničnih vrednosti odnosno na trendove u odnosu na prošlu godinu. I ove godine, nastavljamo tu tradiciju, pred vama je izveštaj o kvalitetu vazduha u Republici Srbiji u 2024. godini.

Naš cilj je čista Srbija.

Naša misija je neprestana institucionalna, naučna i aktivistička borba da bi se ti ciljevi ostvarili.

Zagađen vazduh, kanalisane i zatrovane površinske i podzemne vode, kontaminirano zemljište, odnosno nedopustiv nivo zagađenja svih medija životne sredine u Srbiji – to je realnost koju moramo promeniti. Životi građana i njihovo zdravlje su svakodnevno ugroženi. Promena ovog stanja je obaveza i odgovornost svakog građanina naše zemlje, posebno stručnjaka, to je zakonska i ustavna obaveza obaveza naše države, to je obaveza i svih investitora koji posluju u našoj zemlji.

Svim građanima Republike Srbije su jamčena prava na zdravu životnu sredinu Ustavom, zakonima i međunarodnim konvencijama. To je civilizacijska tekovina koju smo kao društvo dosegnuli i koja je nužan preduslov kvalitetnog i dostojanstvenog života svakog građanina ove zemlje.

Vazduh koji dišemo mora biti čist i bezopasan.

Naše reke i jezera moraju biti čisti,
pitke vode mora biti za sve.

Naše zemljište, koje nas hrani mora biti
dekontaminirano.

Čista Srbija je istorijsko pravo i civilizacijska obaveza svakoga od nas, obaveza prema nama samima a još više prema generacijama koje dolaze, ujedinjenih organizacija civilnog društva, inicijativa, pokreta, neformalnih grupa i slobodnih građana Republike Srbije.

Aplikacija xEco Polen
na jednostavan i prijemčiv način prikazuje podatke o koncentracijama polena 26 alergenih vrsta na 27 lokacija u Republici Srbiji.

Aplikacija xEco Vazduh 4.0 – NOVA VERZIJA!
prikazuje kvalitet vazduha u realnom vremenu prema kriterijumima Evropske agencije za životnu sredinu, uporedo sa graničnim vrednostima definisanim zakonom i standardima Svetske zdravstvene organizacije

Aplikacija xEco Odžak 2.0 – NOVA VERZIJA!
prikazuje srednje vrednosti emisija zagađujućih materija u vazduh, na osnovu petogodišnjeg proseka u periodu 2019-2023. godina

• Novi Zakon o zaštiti vazduha ne otklanja suštinske uzroke zagađenja – Proces izrade zakona je nezakonit i diskriminatoran5. februar 2025.
  Udruženja izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog nedovoljne transparentnosti i ograničene mogućnosti javnosti i stručnih aktera da učestvuju u procesu izrade novog Zakona o zaštiti vazduha. Uprkos njegovom značaju za zdravlje i kvalitet života građana Srbije, proces donošenja zakona nije sproveden u skladu sa važećim propisima, dok…
• Uticaj aero-zagađenja na stanovnike Valjeva, Leskovca i Novog Pazara2. februar 2025.
  Predstavnici Stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije pružili su stručnu podršku organizacijama civilnog društva u EKOblok mreži i doprineli pripremi i objavljivanju publikacije „Uticaj aero-zagađenja na stanovnike Valjeva, Leskovca i Novog Pazara“. Do sada su u Srbiji sprovođena različita istraživanja, ali su posebnu pažnju javnosti privukli…
• Izveštaj Vazduh 20241. januar 2025.
  Tradicionalno, Nacionalna ekološka asocijacija svakog 1. januara objavljuje analizu podataka iz državnog automatskog monitoringa kvaliteta vazduha, fokusirajući se na prekoračenja graničnih vrednosti odnosno na trendove u odnosu na prošlu godinu. I ove godine, nastavljamo tu tradiciju, pred vama je izveštaj o kvalitetu vazduha u Republici…
• Šta nam izveštaj o kvalitetu vazduha ne govori: Broj prevremenih smrti u Srbiji premašuje 17.500 godišnje25. septembar 2024.
  Milenko Jovanović i Elizbaet Paunović na tribini posvećenoj novom Izveštaju o kvalitetu vazduha u Republici Srbiji u 2023. godini: “Ne treba se govoriti da li je ‘vazduh bolji’, već da li su primenjene mere smanjile stopu smrtnosti. Prema procenama, broj prevremenih smrti u Srbiji premašuje…
• Debata o kvalitetu vode za piće na TV Insajder24. septembar 2024.
  Kako se Srbija našla pred gotovo Hamletovskim pitanjem: PITI ILI NE PITI VODU? Tema je o kojoj su sa Suzanom Trninić razgovarati ekspertima: prof. Gordanom Subakov Simić, dr Elizabet Paunović, dipl. inž. Branislavom Božovićem i Slađanom Stanković. Gospođa Paunović i gospodin Božović su članovi stručnog…
• Sve o zagađenju vazduha u Srbiji24. jul 2024.
  Članica stručnog saveta i osnivač Nacionalne Ekološke asocijacije, dr Elizabet Paunović i Milenko Jovanović o zagađenju vazduha u „Podkastu o tebi“.
• Saopštenje Nacionalne ekološke asocijacije o kvalitetu vazduha u Republici Srbiji u 2023. godini1. januar 2024.
• Saopštenje Nacionalne ekološke asocijacije o kvalitetu vazduha uRepublici Srbiji u 2023. godini1. januar 2024.
• 5. DECEMBAR – SVETSKI DAN ZEMLjIŠTA5. decembar 2023.
  Čestitamo svim polјoprivrednim proizvođačima, građankama i građanima Republike Srbije, 5. Decembar  –  Svetski dan zemlјišta Zemlјište je jedan od najznačajnijih prirodnih resursa republike Srbije. Naša država raspolaže sa oko 5.000.000 ha polјoprivrednog zemlјišta i to: U cilјu zaštite zemlјišta država Srbija je izdvojila značajna sredstva…