{"id":360,"date":"2021-05-06T11:29:37","date_gmt":"2021-05-06T11:29:37","guid":{"rendered":"https:\/\/nea.rs\/?p=360"},"modified":"2021-05-06T12:04:42","modified_gmt":"2021-05-06T12:04:42","slug":"zagadjenje-vazduha-i-ljudsko-zdravlje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nea.rs\/index.php\/2021\/05\/06\/zagadjenje-vazduha-i-ljudsko-zdravlje\/","title":{"rendered":"Zaga\u0111enje vazduha i ljudsko zdravlje"},"content":{"rendered":"\n

Prim. Dr. Elizabet Paunovi\u0107, lekar<\/em><\/a><\/h4>\n\n\n\n

U dana\u0161njoj eri Antropocena (epohe u razvoju planete Zemlje oblikovane ljudima, za razliku od Holocena, epohe koja jos uvek traje 12.000 godina i oblikovana je samo prirodnim procesima) ljudsko zdravlje i kvalitet \u017eivota vi\u0161e nego ikada povezani su, pored socio-ekonomskih uticaja, i sa uticajima iz \u017eivotne sredine. Ove uticaje nije oblikovala priroda nego mi sami svojim aktivnostima. Sa jedne strane, ljudsko zdravlje je bolje nego ikada i ljudi \u017eive du\u017ee, a sa druge strane da bi smo to postigli, planetu smo eksploatisali na na\u010din koji se nikada do sada nije desio. Tako smo po\u010deli da bele\u017eimo negativne uticaje iz \u017eivotne sredine i na zdravlje planete i na ljudsko zdravlje. Dostigav\u0161i (a mnogi nau\u010dnici tvrde i prema\u0161iv\u0161i) granice na\u0161e planete da zadr\u017ei kvalitet \u017eivotne sredine kakav joj je prirodno dat, do\u0161li smo u situaciju da ako \u017eelimo da za\u0161titimo ljudsko zdravlje, prvo moramo za\u0161tititi zdravlje planete.<\/p>\n

Po procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u njenom evropskom Regionu godi\u0161nje pre vremena umre 1.4 miliona ljudi zbog negativnih uticaja iz \u017eivotne sredine. Polovina ovih prevremenih smrti (660.000) prouzrokovana je jednim \u010diniocem iz \u017eivotne sredine, a to je zaga\u0111en vazduh. Po ovim procenama, usled zga\u0111enog vazduha u Republici Srbiji pre vremena godi\u0161nje umre 6592 ljudi.<\/p>\n

Ljudi mogu biti izlo\u017eeni zaga\u0111enom vazduhu borave\u0107i napolju i tada govorimo o ambijentalnom vazduhu, ali mogu biti izlo\u017eeni zaga\u0111enom vazduhu i u zatvorenom prostoru (doma\u0107instva, radna mesta, javna mesta). Ovde \u0107emo razmatrati zdravstvene posledice zaga\u0111enog ambijentalnog vazduha i kako ih spre\u010diti.<\/p>\n

Naj\u0161tetnije zaga\u0111uju\u0107e materije po ljudsko zdravlje u ambijentalnom vazduhu su suspendovane fine i ultra-fine \u010destice. Ove \u010destice uglavnom nastaju kao proizvod sagorevanja fosilnih goriva (ugalj, drva, nafta). Te sitne \u010destice ulaze u na\u0161a plu\u0107a, ali one najmanje, pre\u010dnika 2.5 mikro metara (PM2.5) i manje, ulaze u plu\u0107a i u krvotok gde se talo\u017ee i zadr\u017eavaju godinama. Posle dugotrajne izlo\u017eenosti zaga\u0111enom vazduhu zbog toga se javljaju odre\u0111ene bolesti, na prvom mestu bolesti srca i krvnih sudova. Od navedenog broja pre vremena umrlih usled zaga\u0111enog atmosferskog vazduha u Republici Srbiji najve\u0107i broj ljudi umire usled ishemijske bolesti srca (3111), \u0161loga (1577), hroni\u010dne opstruktivne plu\u0107ne bolesti (813), raka plu\u0107a (802) i akutne infekcije donjih respiratornih puteva (289). Ovi podaci se mogu na\u0107i na sajtu SZO u Globalnoj bazi podataka kvaliteta ambijentalnog vazduha. Va\u017eno je i pomenuti da je Me\u0111unarodna agencija za istra\u017eivanje raka klasifikovala zaga\u0111en vazduh, i posebno komponentu pomenutih \u010destica, kao kancerogen. Pored pomenutih finih i super finih \u010destica, negativan uticaj na ljudsko zdravlje imaju i \u0161tetni gasovi (sumpor dioksid, azotni oksidi, ugljen monoksid itd.) kao i prizemni ozon (reaktivna forma kiseonika i primarna komponenta urbanog smoga). Iz ove baze podataka koja sadr\u017ei podatke iz 3000 gradova u 103 zemlje, vidimo da kvalitet vazduha u 98% gradova koji se nalaze u zemljama u razvoju i imaju vi\u0161e of 100 000 stanovnika ne zadovoljava preporuke iz Vodi\u010da za vazduh i zdravlje SZO. U razvijenim zemljama, taj procenat je 56%.<\/p>\n

Pored ovih uticaja, u danima kada je zaga\u0111enje ambijentalnog vazduha izrazito izra\u017eeno, mo\u017ee se kod posebno osetljivih delova stanovni\u0161tva javiti i akutna reakcija. Hroni\u010dni bolesnici oboleli od plu\u0107nih bolesti ili bolesnici koji boluju of bolesti srca i krvnih sudova mogu osetiti pogor\u0161anje simptoma u vidu gu\u0161enja, ka\u0161lja, bola u grudima i zato se u epizodama aero zaga\u0111enja mo\u017ee registrovati pove\u0107an broj javljanja u hitne zdravstvene slu\u017ebe. U nekim slu\u010dajevima se u danima kada srednja 24 \u010dasovna vrednost posebno za pomenute \u010destice prelazi vrednosti preporu\u010dene od SZO, javiti i pove\u0107ana smrtnost (ako se uporede podaci za te dane, sa danima kada vazduh nije zaga\u0111en). U posebno osetljive grupe stanovnika na aero zaga\u0111enje spadaju i deca, trudnice i starije stanovni\u0161tvo preko 65 godina \u017eivota ali i oni koji nemaju pristup zdravstvenoj za\u0161titi ili su zbog siroma\u0161tva posebno osetljivi na ove dodatne negativne uticaje, ali i oni koji zbog prirode svoga posla moraju da borave du\u017ee na zaga\u0111enom vazduhu (saobra\u0107ajni policajci, radnici na gra\u0111evini, voza\u010di, uli\u010dni prodavci itd.).<\/p>\n

Zbog toga se za sve gra\u0111ane, a posebno za navedene osetljive grupe stanovni\u0161tva u epizodama aero zaga\u0111enja preporu\u010duje da ne izlaze napolje ako je to mogu\u0107e ili da \u0161to je vi\u0161e mogu\u0107e ograni\u010de sve aktivnosti napolju, da ne otvaraju prozore, da \u010de\u0161\u0107e peru vodom podove u ku\u0107ama, i da ne pu\u0161e ali i ono \u0161to va\u017ei za sve, da ne voze automobile bez preke potrebe.<\/p>\n

Svedoci smo da je ove zime u ve\u0107em broju gradova u Republici Srbiji postojao niz od nekoliko dana sa vrednostima zaga\u0111uju\u0107ih materija uklju\u010duju\u0107i i suspendovane \u010destice koje su prelazile preporuke SZO za srednju 24 \u010dasovnu vrednost. Pored emisije zaga\u0111uju\u0107ih materija to je uslovljeno nizom meteorolo\u0161kih faktora.<\/p>\n

Pored navedenih preporuka za stanovni\u0161tvo, najefikasnije mere sastoje se u spre\u010davanju postojanja nedozvoljenih emisija zaga\u0111uju\u0107ih materija. To je primarna prevencija (uklanjanje uzroka o\u0161te\u0107enja zdravlja na izvoru nastajanja). Takve mere su najefikasnije mere za za\u0161titu zdravlja. Njih treba da sprovodi niz sektora koji uti\u010du na emisije zaga\u0111uju\u0107ih materija i najbolje je kada se sprovode planski i dugi niz godina, te se onda i u gradovima gde su postojale epizode ekstremnog zaga\u0111enja, za pet do deset godina mo\u017ee o\u010dekivati da takvih epizoda ne bude. Sa tim smanjenjem, smanjuje se i broj obolelih i prevremeno umrlih. U studiji \u201eZdravstveni uticaj zaga\u0111enog ambijentalnog vazduha u Srbiji -poziv na akciju\u201c, koju su u saradnji sa SZO izradili Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo za za\u0161titu \u017eivotne sredine i Institut za javno zdravlje \u201cDr. Milan Jovanovi\u0107 Batut\u201c i koja se odnosi na analizu zdravstvenih posledica usled zga\u0111enog vazduha u 11 gradova u Srbiji za period 2010-2015, procenjeno je da bi progresivna redukcija vrednosti PM 2.5 u razli\u010ditim scenarijima (smanjenje za 5, 10 i 15 mikro grama po metru kubnom na godi\u0161njem nivou) redukovala i broj pre vremena umrlih (odnosi se na 11 gradova) sa 3585 na 2737, 1862 i 301.<\/p>\n

Peking je, na primer, u proteklih \u0161est godina prepolovio srednju godi\u0161nju koncentraciju finih i ultra finih \u010destica tako \u0161to su sproveli striktnu kontrolu kotlova na ugalj i zamenili ih onima koji rade na gas, sprovedena je akcija upotrebe \u010distijih goriva u gradovima (bilo da se radi o javnom prevozu ili individualnim vozilima) i poja\u010dana je kontrola nad industrijskim zaga\u0111iva\u010dima.<\/p>\n

Pored ovoga, postoji i niz kratkoro\u010dnih mera koje se mogu primeniti u samim epizodama zaga\u0111enja kako bi se emisije smanjile: od ograni\u010davanja vo\u017enje vozila koja najvi\u0161e zaga\u0111uju u zonama sa najve\u0107im zaga\u0111enjem uz obezbe\u0111ivanje parkinga i jeftine ili besplatne 24 \u010dasovne karte (ili jednostavno ograni\u010davanje upotrebe individualnih automobila uvo\u0111enjem sistema par\/nepar tako\u0111e uz obezbe\u0111ivanje jeftinog i dostupnog javnog prevoza) do vanrednog\/\u010de\u0161\u0107eg pranja ulica, spre\u010davanja nekontrolisanog spaljivanja ku\u0107nog otpada itd.<\/p>\n

Aktivnosti za smanjivanje zaga\u0111enja vazduha u sektorima saobra\u0107aja, energetike, upravljanja otpadom, poljoprivrede doprinele bi i smanjenju emisija gasova staklene ba\u0161te. Koristi su vi\u0161estruke, uklju\u010duju\u0107i i zna\u010dajnu ekonomsku dobit. OECD i SZO su izra\u010dunali 2015. godine da zdravstvene posledice zaga\u0111enog vazduha Republiku Srbiju ko\u0161taju godi\u0161nje tre\u0107inu bruto dru\u0161tvenog proizvoda.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prim. Dr. Elizabet Paunovi\u0107, lekar U dana\u0161njoj eri Antropocena (epohe u razvoju planete Zemlje oblikovane ljudima, za razliku od Holocena, epohe koja jos uvek traje…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[9,10],"class_list":["post-360","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-biblioteka","tag-zagadjenje-vazduha","tag-zdravlje"],"yoast_head":"\nZaga\u0111enje vazduha i ljudsko zdravlje - Nacionalna ekolo\u0161ka asocijacija<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/nea.rs\/index.php\/2021\/05\/06\/zagadjenje-vazduha-i-ljudsko-zdravlje\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"sr_RS\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Zaga\u0111enje vazduha i ljudsko zdravlje - Nacionalna ekolo\u0161ka asocijacija\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Prim. Dr. Elizabet Paunovi\u0107, lekar U dana\u0161njoj eri Antropocena (epohe u razvoju planete Zemlje oblikovane ljudima, za razliku od Holocena, epohe koja jos uvek traje…\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/nea.rs\/index.php\/2021\/05\/06\/zagadjenje-vazduha-i-ljudsko-zdravlje\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Nacionalna ekolo\u0161ka asocijacija\" \/>\n<meta property=\"article:publisher\" content=\"https:\/\/www.facebook.com\/NEASrbija\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2021-05-06T11:29:37+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2021-05-06T12:04:42+00:00\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"admin\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:creator\" content=\"@NEASrbija\" \/>\n<meta name=\"twitter:site\" content=\"@NEASrbija\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Napisano od\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"admin\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Procenjeno vreme \u010ditanja\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"6 minuta\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\/\/nea.rs\/index.php\/2021\/05\/06\/zagadjenje-vazduha-i-ljudsko-zdravlje\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/nea.rs\/index.php\/2021\/05\/06\/zagadjenje-vazduha-i-ljudsko-zdravlje\/\"},\"author\":{\"name\":\"admin\",\"@id\":\"https:\/\/nea.rs\/#\/schema\/person\/daf5180476fd224bc67bb42ea6d87925\"},\"headline\":\"Zaga\u0111enje vazduha i ljudsko zdravlje\",\"datePublished\":\"2021-05-06T11:29:37+00:00\",\"dateModified\":\"2021-05-06T12:04:42+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/nea.rs\/index.php\/2021\/05\/06\/zagadjenje-vazduha-i-ljudsko-zdravlje\/\"},\"wordCount\":1252,\"publisher\":{\"@id\":\"https:\/\/nea.rs\/#organization\"},\"keywords\":[\"Zaga\u0111enje vazduha\",\"Zdravlje\"],\"articleSection\":[\"Biblioteka\"],\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/nea.rs\/index.php\/2021\/05\/06\/zagadjenje-vazduha-i-ljudsko-zdravlje\/\",\"url\":\"https:\/\/nea.rs\/index.php\/2021\/05\/06\/zagadjenje-vazduha-i-ljudsko-zdravlje\/\",\"name\":\"Zaga\u0111enje vazduha i ljudsko zdravlje - Nacionalna ekolo\u0161ka asocijacija\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/nea.rs\/#website\"},\"datePublished\":\"2021-05-06T11:29:37+00:00\",\"dateModified\":\"2021-05-06T12:04:42+00:00\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/nea.rs\/index.php\/2021\/05\/06\/zagadjenje-vazduha-i-ljudsko-zdravlje\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/nea.rs\/index.php\/2021\/05\/06\/zagadjenje-vazduha-i-ljudsko-zdravlje\/\"]}]},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/nea.rs\/index.php\/2021\/05\/06\/zagadjenje-vazduha-i-ljudsko-zdravlje\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Po\u010detna\",\"item\":\"https:\/\/nea.rs\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Zaga\u0111enje vazduha i ljudsko zdravlje\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/nea.rs\/#website\",\"url\":\"https:\/\/nea.rs\/\",\"name\":\"Nacionalna ekolo\u0161ka asocijacija\",\"description\":\"\",\"publisher\":{\"@id\":\"https:\/\/nea.rs\/#organization\"},\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\/\/nea.rs\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"Organization\",\"@id\":\"https:\/\/nea.rs\/#organization\",\"name\":\"Nacionalna ekolo\u0161ka asocijacija\",\"url\":\"https:\/\/nea.rs\/\",\"logo\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\/\/nea.rs\/#\/schema\/logo\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/nea.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/05\/cropped-logoNEA_crop_180_nowhite.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\/\/nea.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/05\/cropped-logoNEA_crop_180_nowhite.jpg\",\"width\":276,\"height\":154,\"caption\":\"Nacionalna ekolo\u0161ka asocijacija\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/nea.rs\/#\/schema\/logo\/image\/\"},\"sameAs\":[\"https:\/\/www.facebook.com\/NEASrbija\",\"https:\/\/x.com\/NEASrbija\",\"https:\/\/www.instagram.com\/neasrbija\/\",\"https:\/\/www.youtube.com\/channel\/UCxwdyhNFV-rjanyqj7JIFow\"]},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/nea.rs\/#\/schema\/person\/daf5180476fd224bc67bb42ea6d87925\",\"name\":\"admin\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\/\/nea.rs\/#\/schema\/person\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/208ddce103f55aec8415cbae6044df1aa912c6d56bb8e74d76628d5d221bad04?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/208ddce103f55aec8415cbae6044df1aa912c6d56bb8e74d76628d5d221bad04?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"admin\"},\"sameAs\":[\"https:\/\/nea.rs\"],\"url\":\"https:\/\/nea.rs\/index.php\/author\/admin_5kpl02hl\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Zaga\u0111enje vazduha i ljudsko zdravlje - Nacionalna ekolo\u0161ka asocijacija","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/nea.rs\/index.php\/2021\/05\/06\/zagadjenje-vazduha-i-ljudsko-zdravlje\/","og_locale":"sr_RS","og_type":"article","og_title":"Zaga\u0111enje vazduha i ljudsko zdravlje - Nacionalna ekolo\u0161ka asocijacija","og_description":"Prim. Dr. Elizabet Paunovi\u0107, lekar U dana\u0161njoj eri Antropocena (epohe u razvoju planete Zemlje oblikovane ljudima, za razliku od Holocena, epohe koja jos uvek traje…","og_url":"https:\/\/nea.rs\/index.php\/2021\/05\/06\/zagadjenje-vazduha-i-ljudsko-zdravlje\/","og_site_name":"Nacionalna ekolo\u0161ka asocijacija","article_publisher":"https:\/\/www.facebook.com\/NEASrbija","article_published_time":"2021-05-06T11:29:37+00:00","article_modified_time":"2021-05-06T12:04:42+00:00","author":"admin","twitter_card":"summary_large_image","twitter_creator":"@NEASrbija","twitter_site":"@NEASrbija","twitter_misc":{"Napisano od":"admin","Procenjeno vreme \u010ditanja":"6 minuta"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/nea.rs\/index.php\/2021\/05\/06\/zagadjenje-vazduha-i-ljudsko-zdravlje\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/nea.rs\/index.php\/2021\/05\/06\/zagadjenje-vazduha-i-ljudsko-zdravlje\/"},"author":{"name":"admin","@id":"https:\/\/nea.rs\/#\/schema\/person\/daf5180476fd224bc67bb42ea6d87925"},"headline":"Zaga\u0111enje vazduha i ljudsko zdravlje","datePublished":"2021-05-06T11:29:37+00:00","dateModified":"2021-05-06T12:04:42+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/nea.rs\/index.php\/2021\/05\/06\/zagadjenje-vazduha-i-ljudsko-zdravlje\/"},"wordCount":1252,"publisher":{"@id":"https:\/\/nea.rs\/#organization"},"keywords":["Zaga\u0111enje vazduha","Zdravlje"],"articleSection":["Biblioteka"],"inLanguage":"sr-RS"},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/nea.rs\/index.php\/2021\/05\/06\/zagadjenje-vazduha-i-ljudsko-zdravlje\/","url":"https:\/\/nea.rs\/index.php\/2021\/05\/06\/zagadjenje-vazduha-i-ljudsko-zdravlje\/","name":"Zaga\u0111enje vazduha i ljudsko zdravlje - Nacionalna ekolo\u0161ka asocijacija","isPartOf":{"@id":"https:\/\/nea.rs\/#website"},"datePublished":"2021-05-06T11:29:37+00:00","dateModified":"2021-05-06T12:04:42+00:00","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/nea.rs\/index.php\/2021\/05\/06\/zagadjenje-vazduha-i-ljudsko-zdravlje\/#breadcrumb"},"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/nea.rs\/index.php\/2021\/05\/06\/zagadjenje-vazduha-i-ljudsko-zdravlje\/"]}]},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/nea.rs\/index.php\/2021\/05\/06\/zagadjenje-vazduha-i-ljudsko-zdravlje\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Po\u010detna","item":"https:\/\/nea.rs\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Zaga\u0111enje vazduha i ljudsko zdravlje"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/nea.rs\/#website","url":"https:\/\/nea.rs\/","name":"Nacionalna ekolo\u0161ka asocijacija","description":"","publisher":{"@id":"https:\/\/nea.rs\/#organization"},"potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/nea.rs\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"sr-RS"},{"@type":"Organization","@id":"https:\/\/nea.rs\/#organization","name":"Nacionalna ekolo\u0161ka asocijacija","url":"https:\/\/nea.rs\/","logo":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/nea.rs\/#\/schema\/logo\/image\/","url":"https:\/\/nea.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/05\/cropped-logoNEA_crop_180_nowhite.jpg","contentUrl":"https:\/\/nea.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/05\/cropped-logoNEA_crop_180_nowhite.jpg","width":276,"height":154,"caption":"Nacionalna ekolo\u0161ka asocijacija"},"image":{"@id":"https:\/\/nea.rs\/#\/schema\/logo\/image\/"},"sameAs":["https:\/\/www.facebook.com\/NEASrbija","https:\/\/x.com\/NEASrbija","https:\/\/www.instagram.com\/neasrbija\/","https:\/\/www.youtube.com\/channel\/UCxwdyhNFV-rjanyqj7JIFow"]},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/nea.rs\/#\/schema\/person\/daf5180476fd224bc67bb42ea6d87925","name":"admin","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/nea.rs\/#\/schema\/person\/image\/","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/208ddce103f55aec8415cbae6044df1aa912c6d56bb8e74d76628d5d221bad04?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/208ddce103f55aec8415cbae6044df1aa912c6d56bb8e74d76628d5d221bad04?s=96&d=mm&r=g","caption":"admin"},"sameAs":["https:\/\/nea.rs"],"url":"https:\/\/nea.rs\/index.php\/author\/admin_5kpl02hl\/"}]}},"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nea.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/360","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nea.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nea.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nea.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nea.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=360"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/nea.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/360\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":371,"href":"https:\/\/nea.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/360\/revisions\/371"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nea.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=360"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nea.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=360"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nea.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=360"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}